Knjiga Petra Bojanića Prijatelj-neprijatelj (Žak Derida i Karl Šmit) je studija o filozofskim, ideološkim i političkim shvatanjima tradicionalne metafizičke opozicije između prijatelja i neprijatelja, pre svega kod Deride i Šmita koji na reprezentativan način optiraju za jednu od ovih opozicionih kategorija. U tekstu se raumatraju i shvatanja drugih autora, čije slučajeve i Derida analizira, naročito u svojoj knjizi Politike prijateljstva. Reč je o Hajdegeru, Pol de Manu, Jingeru, Blanšou itd; koji su odnos prijatelj-neprijatelj promišljali i iskušavali u agresivnom i dramatičnom kontekstu nacističkog, antisemitskog koncepta neprijatelja koji je bio dominantan sredinom 20. veka.

Bojanić ne izlaže doktrinarna ili spekulativna uverenja ovih autora već ispituje vrlo konkretna , egzistencijalna iskustva i opredeljenja, pokušavajući da ukaže na činjenicu da je Derida bio suviše blagonaklon prema autorima kao što je Hajdeger, čiji nacistički angažman je poznat, dok je preoštar prema Karlu Šmitu, čije shvatanje o politici kao neprijateljstvu nije bilo apologija nacizma, već jedna, sa istorijske tačke gledišta, realistička, a sa filozofske tačke gledišta, polemocentrična (heraklitovska) hipoteza. Autor vrlo dokumentovano prati Deridinu argumentaciju i kritiku Šmita, pronalazeći ujedno niz njegovih nedoslednosti i propusta. Međutim, Bojanićeva namera nije išla za tim da sruši samu dekonstrukciju, već pre da je odbrani, u ovom slučaju i od samog Deride, od njegovih ideoloških previda i "slepih mrlja". Reč je u svakom slučaju o uzbudljivoj i izazovnoj literaturi.