Mada sam rekao da devojku znam, Jelenu Marinkov ne poznajem lično, tek u nagoveštaju.
S njenim temperamentom, očitovanim u pesmama, međutim, u tesnoj sam vezi. Ispod kontrolisanog jezika eruptivni je damar. Čedni razvrat značenja nas zavodi u zanose
letenja, u splitanje ženskog i muškog elementa, u gotovo mitsku opčinjenost smrću koja ne može da prođe bez neke zagonetne ironije. Jedna je pesma s pravom nazvana fenomenološka.
U odnosu na događaje i stvari, postoji u ovoj knjizi nešto od fenomenološke intencionalnosti, pri čemu pokazano manje mami od samog pokazivanja. Tako je i sa
nabrojanim momentima. Sve to artikuliše munjevite prizore u Jeleninim pesmama,
proletnjim tvorevinama koje su "vražija rabota".
A ti prizori nas usisavaju svojom nadrealističkom bezazlenošću, spretno odmerenom kombinacijom duhovnih i čulnih intenziteta koji se međusobno improvizuju i podstrekavaju. "Svež je mrak planete" Jelenine poezije.

J.A.