Издање: Коб, Вршац, 1991.


  Јелена Маринков
Ноћ у Зебри

Мада сам рекао да девојку знам, Јелену Маринков не познајем лично, тек у наговештају.
С њеним темпераментом, очитованим у песмама, међутим, у тесној сам вези. Испод контролисаног језика еруптивни је дамар. Чедни разврат значења нас заводи у заносе
летења, у сплитање женског и мушког елемента, у готово митску опчињеност смрћу која не може да прође без неке загонетне ироније. Једна је песма с правом названа феноменолошка.
У односу на догађаје и ствари, постоји у овој књизи нешто од феноменолошке интенционалности, при чему показано мање мами од самог показивања. Тако је и сa
набројаним моментима. Све то артикулише муњевите призоре у Јелениним песмама,
пролетњим творевинама које су "вражија работа".
А ти призори нас усисавају својом надреалистичком безазленошћу, спретно одмереном комбинацијом духовних и чулних интензитета који се међусобно импровизују и подстрекавају. "Свеж је мрак планете" Јеленине поезије.
Ј.А.