Dvojedna knjiga Nikolićevih pesama (sa ilustracijama
Jasne Nikolić)
i Bokanovih Priloga iz istorije bogotražiteljske Imaginacije
Izdanje: Studentski kulturni centar
i "Hiperboreja",
<<< |
 >>> |
|
Dejan Nikolić
Arhajski Dendi |
Dragoslav Bokan Ognjeni Ljiljani prilozi iz istorije bogotražiteljske Imaginacije |
Originalan i samosvojan pesnički glas koji jezik oseća kao svoj apsolutni element, i čije pevanje
liči na anatomski zahvat u pojmovnu strukturu jezika, u razigranom razlaganju zvuka i slike i
ponovnom kondenzovanju u ritmične sklopove i neobične tokove, sugeriše preobilje dionizijskog
duha mladosti i njegove estetske moći. Arhajski Dendi je zbirka uzbudljivih jezičkih tenzija, u
kojoj se kroz apstraktnu, neodoljivu lakoću (koja kadkad liči na pripovesti jednog enfant terrible-a)
čita cela jedna istorija pesništva u malom: čitalac biva uvučen u ruševine citadele nadreali-
stičkog nasleđa, vođen preko simbolističkog univerzuma remboovske žestine i bodlerovske melan-
holije do sublimne ironije u znaku ponovo probuđenog romantičnog genija.
Dragoslav Bokan (iz
recenzije):
Između
blistave
pastorale Jovana Grčića Milenka i crnih vizija Vladislava Petkovića -
Disa, tu
negde, možda baš uz Korolijinu (d'anuncijevsku) senzualnu osećajnost,
prirodno se
smeštaju, sami
od sebe, Dejanovi stihovi. Ako bi se, opet, tražila muzička
asocijacija, mogao bi
to biti Sibelijus,
ili "Metamorfoze" Riharda Štrausa. Boja bi bila, sigurno, zaslepljujuće
bela; kamen - ametist; cvet
- naravno ljiljan; životinja - labud i smrt - herojska. I za dopunu
ovog raskošnog
pesničkog grba
dodali bismo još samo svilenu teksturu i jednostavan, ali zlatni ram u
kome bi nas,
svoje drugare,
posmatrale rajske zveri što našoj hrabrosti nude klatno za razbijena,
nema zvona
naše melanholi-
čne duše.
nešto zaboravlja, šta se zaboravlja, kako se briše i čime se briše. Kada se uzgubi slika, slovo
ili reč koja je njena senka i njen okvir, kada se izgubi simbol koji drži u sebi krv i meso
jednog pokreta ideje - izgubi se pogled, i ruka, i stav. Stav bez stava, poguren, pogan, ni san ni
molitva, ni sila ni strast, ni stav baklje ni stuba ni zastave - stav duga i umora. Sedenje, oslanja-
nje o laktove i lice, kvari pogled i obraz. Stav grbe, krivine, stav kopca koji ne lovi ništa,
ponizan i sam. Stav koji tobože ponire pod stav i gradi mit o unutrašnjem i slavi gnezdo bez potom-
stva i radosti. Umesto stava - predstava. Ostav(a). Ovo je pokušaj da se ponovo stoji, da oko ponovo
pronađe u ovom albumu izvore svojih sadašnjih priviđenja, da pogled učvrsti i smiri. Sa piscem
zajedno da sriče zaboravljena slova, i da se spasi muka...
Bogdan M. Lubardić,
U
svom neustrašivom
jurišu iskrenosti, usijana iskustvom vizionarskog bola, ova knjiga
je zauzela
visinsku kotu Duha sa koje se pružaju tragično izostajući pogledi u
horizonte neuvenive
Tradicije Evrope. Ovim opusom je pružen atipičan, ali i neodoljivo
izazovan primer
jedne uspele
medijacije kulture evropskog Zapada i Istoka kakvim je retko vidimo:
postavljene
u strogi okvir
kanona odbrane i vitalizacije božanskog načela u metaistorijskom
bivanju Evrope,
kome i sami
pripadamo po prizivu. Smaragdna aura njene nepatvorene autentičnosti
magnetički
privlači spone
i spoznajna iskustva Drugog Zapada...
